Словарь по нанотехнологии

thermal conduction

thermal conduction

Теплопроводность

Процесс переноса теплоты структурными частицами вещества (молекулами, атомами, электронами) при их тепловом движении. Та-кой теплообмен может происходить в любых телах с неоднородным распределением температур, но механизм переноса теплоты будет зависеть от агрегатного состояния вещества. Явление теплопроводности заключается в том, что кинетическая энергия атомов и молекул, которая определяет температуру тела, передаётся другому телу при их взаимодействии или передаётся от более нагретых областей тела к менее нагретым областям. Иногда теплопроводностью называется также количественная оценка способности конкретного вещества проводить тепло.

issiqlik o‘tkazuvchanlik

иссиқлик ўтказувчанлик

Issiqlik harakatlanishda modda struktura zarralari (molekulalari, atomlari, elektronlari) ning issiqlikni ko‘chirish jarayoni. Bunday issiqlik almashinuvi temperatura bir xil taqsimlanmagan har qanday jismda yuz berishi mumkin, biroq issiqlikni ko‘chirish mexanizmi moddaning agregat holatiga bog‘liq bo‘ladi. Issiqlik o‘tkazuvchanlik hodisasi atomlar va molekulalarning, jism temperaturasini belgilaydigan kinetik energiyasi, ularning o‘zaro ta’siri paytida boshqa jismga uzatilishi yoki jismning birmuncha yaxshi qizigan qismlaridan kamroq qizigan qism-lariga uzatilishida ko‘rinadi. Ba’zan, ma’lum bir moddaning issiqlik o‘tkazish qobiliyatini miqdor jihatdan baholash ham issiqliq o‘tkazuvchanlik deb ataladi.

 

Иссиқлик ҳаракатланишда модда структура зарралари (молекулалари, атомлари, электронлари) нинг иссиқликни кўчириш жараёни. Бундай иссиқлик алмашинуви температура бир хил тақсимланмаган ҳар қандай жисмда юз бериши мумкин, бироқ иссиқликни кўчириш механизми модданинг агрегат ҳолатига боғлиқ бўлади. Иссиқлик ўтказувчанлик ҳодисаси атомлар ва молекулаларнинг, жисм температурасини белгилайдиган кинетик энергияси, уларнинг ўзаро таъсири пайтида бошқа жисмга узатилиши ёки жисмнинг бирмунча яхши қизиган қисмларидан камроқ қизиган қисмларига узатилишида кў-ринади, Баъзан,  маълум бир модданинг иссиқлик ўтказиш қобилиятини миқдор жиҳатдан баҳолаш ҳам иссиқлиқ ўтказувчанлик деб аталади.