o‘rtacha algomeratsiya soni
ўртача алгомерация сони
| Aglomerat hosil qiladigan zarralarning o‘rtacha soni.
Агломерат ҳосил қиладиган зарраларнинг ўртача сони.
| | O'zbek | |
Среднее число агломерации
| Среднее число частиц, образующих агломерат.
| | Русский | |
average agglomeration number
| average agglomeration number
| | English | |
sirt solishtirma maydonining o‘rtacha diametri
сирт солиштирма майдонининг ўртача диаметри
| Zarra hajmining adsorbsion sirtning solishtirma maydoniga bo‘lgan nisbat sifatida hisoblangan diametr.
Зарра ҳажмининг адсорбцион сиртининг солиштирма майдонига бўлган нисбат сифатида ҳисобланган диаметр.
| | O'zbek | |
Средний диаметр удельной площади поверхности
| Диаметр, вычисленный как отношение объема частицы к удельной площади адсорбционной поверхности.
| | Русский | |
average diameter of specific surface area
| average diameter of specific surface area
| | English | |
statistik mexanika
статистик механика
| Nazariy fizikaning, juda ko‘p sonli atomlar, molekulalar, zaryadlangan zarralar (ionlar, elek-tronlar) yoki nurlanish kvantlari (fotonlar) dan iborat makroskopik fizik jismlarning xossalari va o‘zini tutishi o‘rganiladigan bo‘limi. Bunday jismlarga gazlar, suyuqliklar va qattiq jismlar, ionlashgan gaz (plazma), yorug‘lik nurlanish va hatto, ko‘p sonli atomlardan (yoki ko‘p sonli nuklonlardan tashkil topgan og‘ir kimyoviy elementlar atomlari yadrolaridan) iborat molekulalar kiradi.
Назарий физиканинг, жуда кўп сонли атомлар, молекулалар, зарядланган зарралар (ионлар, электронлар) ёки нурланиш квантлари (фотонлар)дан иборат макроскопик физик жисмларнинг хоссалари ва ўзини тутиши ўрганиладиган бўлими. Бундай жисмларга газлар, суюқликлар ва қаттиқ жисмлар, ионлашган газ (плазма), ёруғлик нурланиш ва ҳатто, кўп сонли атомлардан (ёки кўп сонли нуклонлардан ташкил топган оғир кимёвий элементлар атомлари ядроларидан) иборат молекулалар киради.
|
|
Словарь по нанотехнологии (Словарь по нанотехнологии)
|
|
|
|
|
Статистическая механика
|
Раздел теоретической физики, в котором изучаются свойства и поведение макроскопических физических тел, состоящих из очень большого числа атомов, молекул, заряженных частиц (ионов, электронов) или квантов излучения (фотонов). К таким телам от-носятся газы, жидкие и твердые тела, ионизованный газ (плазма), световое излучение и даже молекулы, состоящие из достаточно большого числа атомов (или ядра атомов тяжелых химических элементов, образованные из большого числа нуклонов).
|
|
statistical mechanics
|
statistical mechanics
|
| O'zbek | |
Статистическая механика
| Раздел теоретической физики, в котором изучаются свойства и поведение макроскопических физических тел, состоящих из очень большого числа атомов, молекул, заряженных частиц (ионов, электронов) или квантов излучения (фотонов). К таким телам от-носятся газы, жидкие и твердые тела, ионизованный газ (плазма), световое излучение и даже молекулы, состоящие из достаточно большого числа атомов (или ядра атомов тяжелых химических элементов, образованные из большого числа нуклонов).
|
|
Словарь по нанотехнологии (Словарь по нанотехнологии)
|
|
|
|
|
Статистическая механика
|
Раздел теоретической физики, в котором изучаются свойства и поведение макроскопических физических тел, состоящих из очень большого числа атомов, молекул, заряженных частиц (ионов, электронов) или квантов излучения (фотонов). К таким телам от-носятся газы, жидкие и твердые тела, ионизованный газ (плазма), световое излучение и даже молекулы, состоящие из достаточно большого числа атомов (или ядра атомов тяжелых химических элементов, образованные из большого числа нуклонов).
|
|
statistik mexanika
статистик механика
|
Nazariy fizikaning, juda ko‘p sonli atomlar, molekulalar, zaryadlangan zarralar (ionlar, elek-tronlar) yoki nurlanish kvantlari (fotonlar) dan iborat makroskopik fizik jismlarning xossalari va o‘zini tutishi o‘rganiladigan bo‘limi. Bunday jismlarga gazlar, suyuqliklar va qattiq jismlar, ionlashgan gaz (plazma), yorug‘lik nurlanish va hatto, ko‘p sonli atomlardan (yoki ko‘p sonli nuklonlardan tashkil topgan og‘ir kimyoviy elementlar atomlari yadrolaridan) iborat molekulalar kiradi.
Назарий физиканинг, жуда кўп сонли атомлар, молекулалар, зарядланган зарралар (ионлар, электронлар) ёки нурланиш квантлари (фотонлар)дан иборат макроскопик физик жисмларнинг хоссалари ва ўзини тутиши ўрганиладиган бўлими. Бундай жисмларга газлар, суюқликлар ва қаттиқ жисмлар, ионлашган газ (плазма), ёруғлик нурланиш ва ҳатто, кўп сонли атомлардан (ёки кўп сонли нуклонлардан ташкил топган оғир кимёвий элементлар атомлари ядроларидан) иборат молекулалар киради.
|
|
statistical mechanics
|
statistical mechanics
|
| Русский | |
statistical mechanics
| statistical mechanics
|
|
Словарь по нанотехнологии (Словарь по нанотехнологии)
|
|
|
|
|
Статистическая механика
|
Раздел теоретической физики, в котором изучаются свойства и поведение макроскопических физических тел, состоящих из очень большого числа атомов, молекул, заряженных частиц (ионов, электронов) или квантов излучения (фотонов). К таким телам от-носятся газы, жидкие и твердые тела, ионизованный газ (плазма), световое излучение и даже молекулы, состоящие из достаточно большого числа атомов (или ядра атомов тяжелых химических элементов, образованные из большого числа нуклонов).
|
|
statistik mexanika
статистик механика
|
Nazariy fizikaning, juda ko‘p sonli atomlar, molekulalar, zaryadlangan zarralar (ionlar, elek-tronlar) yoki nurlanish kvantlari (fotonlar) dan iborat makroskopik fizik jismlarning xossalari va o‘zini tutishi o‘rganiladigan bo‘limi. Bunday jismlarga gazlar, suyuqliklar va qattiq jismlar, ionlashgan gaz (plazma), yorug‘lik nurlanish va hatto, ko‘p sonli atomlardan (yoki ko‘p sonli nuklonlardan tashkil topgan og‘ir kimyoviy elementlar atomlari yadrolaridan) iborat molekulalar kiradi.
Назарий физиканинг, жуда кўп сонли атомлар, молекулалар, зарядланган зарралар (ионлар, электронлар) ёки нурланиш квантлари (фотонлар)дан иборат макроскопик физик жисмларнинг хоссалари ва ўзини тутиши ўрганиладиган бўлими. Бундай жисмларга газлар, суюқликлар ва қаттиқ жисмлар, ионлашган газ (плазма), ёруғлик нурланиш ва ҳатто, кўп сонли атомлардан (ёки кўп сонли нуклонлардан ташкил топган оғир кимёвий элементлар атомлари ядроларидан) иборат молекулалар киради.
|
|
statistical mechanics
|
statistical mechanics
|
| English | |
statistik sopolimer
статистик сополимер
| Zanjirlarda monomer zvenolarning joylashish ketma-ketligi statistika qonunlariga, masalan, nolinchi (Bernulli statistikasi), birinchi va ikkin-chi tartib Markov zanjirlari statistikasiga bo‘y-sunadigan sopolimerlar. Bu, u yoki bu mono-merning sopolimer zanjiriga qo‘shilishi tasodif qonuni bilangina belgilanishini va ular reaksion qobiliyatining qandaydir parametriga bog‘liq bo‘lmasligini bildiradi.
Занжирларда мономер звеноларнинг жойлашиш кетма-кетлиги статистика қонунларига, масалан, нолинчи (Бернулли статистикаси), биринчи ва иккинчи тартиб Марков занжирлари статистикасига бўйсунадиган сополимерлар. Бу, у ёки бу мономернинг сополимер занжирига қўшилиши тасодиф қонуни билан-гина белгиланишини ва улар реакцион қобилиятининг қандайдир параметрига боғлиқ бўлмаслигини билдиради.
|
|
Словарь по нанотехнологии (Словарь по нанотехнологии)
|
|
|
|
|
Статистический сополимер
|
Сополимеры, в которых последовательность расположения мономерных звеньев в цепях подчиняется законам статистики, например, статистике цепей Маркова нулевого (статис-тика Бернулли), первого и второго порядков. Это означает, что присоединение того или другого мономера к цепи сополимера опре-деляется лишь законом случая и не зависит от каких-либо параметров их реакционной способности.
|
|
random copolymer
|
random copolymer
|
| O'zbek | |
Статистический сополимер
| Сополимеры, в которых последовательность расположения мономерных звеньев в цепях подчиняется законам статистики, например, статистике цепей Маркова нулевого (статис-тика Бернулли), первого и второго порядков. Это означает, что присоединение того или другого мономера к цепи сополимера опре-деляется лишь законом случая и не зависит от каких-либо параметров их реакционной способности.
|
|
Словарь по нанотехнологии (Словарь по нанотехнологии)
|
|
|
|
|
Статистический сополимер
|
Сополимеры, в которых последовательность расположения мономерных звеньев в цепях подчиняется законам статистики, например, статистике цепей Маркова нулевого (статис-тика Бернулли), первого и второго порядков. Это означает, что присоединение того или другого мономера к цепи сополимера опре-деляется лишь законом случая и не зависит от каких-либо параметров их реакционной способности.
|
|
statistik sopolimer
статистик сополимер
|
Zanjirlarda monomer zvenolarning joylashish ketma-ketligi statistika qonunlariga, masalan, nolinchi (Bernulli statistikasi), birinchi va ikkin-chi tartib Markov zanjirlari statistikasiga bo‘y-sunadigan sopolimerlar. Bu, u yoki bu mono-merning sopolimer zanjiriga qo‘shilishi tasodif qonuni bilangina belgilanishini va ular reaksion qobiliyatining qandaydir parametriga bog‘liq bo‘lmasligini bildiradi.
Занжирларда мономер звеноларнинг жойлашиш кетма-кетлиги статистика қонунларига, масалан, нолинчи (Бернулли статистикаси), биринчи ва иккинчи тартиб Марков занжирлари статистикасига бўйсунадиган сополимерлар. Бу, у ёки бу мономернинг сополимер занжирига қўшилиши тасодиф қонуни билан-гина белгиланишини ва улар реакцион қобилиятининг қандайдир параметрига боғлиқ бўлмаслигини билдиради.
|
|
random copolymer
|
random copolymer
|
| Русский | |
random copolymer
| random copolymer
|
|
Словарь по нанотехнологии (Словарь по нанотехнологии)
|
|
|
|
|
Статистический сополимер
|
Сополимеры, в которых последовательность расположения мономерных звеньев в цепях подчиняется законам статистики, например, статистике цепей Маркова нулевого (статис-тика Бернулли), первого и второго порядков. Это означает, что присоединение того или другого мономера к цепи сополимера опре-деляется лишь законом случая и не зависит от каких-либо параметров их реакционной способности.
|
|
statistik sopolimer
статистик сополимер
|
Zanjirlarda monomer zvenolarning joylashish ketma-ketligi statistika qonunlariga, masalan, nolinchi (Bernulli statistikasi), birinchi va ikkin-chi tartib Markov zanjirlari statistikasiga bo‘y-sunadigan sopolimerlar. Bu, u yoki bu mono-merning sopolimer zanjiriga qo‘shilishi tasodif qonuni bilangina belgilanishini va ular reaksion qobiliyatining qandaydir parametriga bog‘liq bo‘lmasligini bildiradi.
Занжирларда мономер звеноларнинг жойлашиш кетма-кетлиги статистика қонунларига, масалан, нолинчи (Бернулли статистикаси), биринчи ва иккинчи тартиб Марков занжирлари статистикасига бўйсунадиган сополимерлар. Бу, у ёки бу мономернинг сополимер занжирига қўшилиши тасодиф қонуни билан-гина белгиланишини ва улар реакцион қобилиятининг қандайдир параметрига боғлиқ бўлмаслигини билдиради.
|
|
random copolymer
|
random copolymer
|
| English | |
| magnit kallakning qo‘shimcha tirqishi
| Magnit kallak o‘zagidagi yordamchi maqsadlar uchun mo‘ljallangan tirqish.
| | O'zbek | |
| Дополнительный зазор
магнитной головки
| Зазор в сердечнике магнитной головки, пред-назначенный для вспомогательных целей.
| | Русский | |
| additional backlash
of magnetic head | additional backlash
of magnetic head | | English | |
assotsiatsiya darajasi
ассоциация даражаси
| Sirt aktiv moddaning mitsella hosil qiladigan molekulalari soni.
Сирт актив модданинг мицелла ҳосил қиладиган молекулалари сони
| | O'zbek | |
Степень ассоциации
| Число молекул поверхностно-активного вещества, образующих мицеллу.
| | Русский | |
degree of association
| degree of association
| | English | |
statsionar diffuziya
стационар диффузия
| Oqim vaqtga bog‘liq bo‘lmaydigan diffuziya.
Оқим вақтга боғлиқ бўлмайдиган диффузия.
| | O'zbek | |
Стационарная диффузия
| Диффузия, при которой поток не зависит от времени.
| | Русский | |