Показаны 16681-16700 из 34034
ТерминОбозначения
Язик 
 

telephone computer

telephone computer

English

jism

       жисм

Dasturiy konstruksiyalarda tugallangan harakatlarni belgilaydigan operatorlar ketma-ketligi. Dastur jismi-ga dasturning bajariladigan qismi kiradi, ya’ni dastur sarlavhasi va o‘zgaruvchilar, konstantalar ta’rifi kir-maydi. Sikl jismiga siklni boshqarish operatorlaridan tashqari, barcha takrorlanadigan operatorlar kiradi. Protsedura va blokning jismi o‘xshash tarzda aniql-anadi.

 

Дастурий конструкцияларда тугалланган ҳаракатларни белгилайдиган операторлар кетма-кетлиги. Дастур жисмига дастурнинг бажариладиган қис-ми киради, яъни дастур сарлавҳаси ва ўзгарув-чилар, константалар таърифи кирмайди. Цикл жисмига циклни бошқариш операторларидан ташқари, барча такрорланадиган операторлар киради. Процедура ва блокнинг жисми ўхшаш тарзда аниқланади.

O'zbek

Тело

Последовательность операторов, определяющая законченные действия в программных конструкциях. В тело программы входит исполняемая часть программы, т.е. не входят заголовок программы и описания переменных, констант. В тело цикла входят все повторяемые операторы, за исключением операторов управления циклом. Аналогично определяется тело процедуры и блока

Русский

shank, core

shank, core

English
ARTAAmerika radiotelegrafistlar assotsiyatsiyasi
O'zbek
ARTAАмериканская ассоциация радиотелеграфистов
Русский
ARTAAmerican Radio Telegraphists Association
English

axborot nazariyasi

       ахборот назарияси

Matematikaning ehtimollik nuqtai nazaridan turib, axborot masalalarini, optimal kodlash masalalarini ko‘rib chiqadigan bo‘limi; real muhitlarda axborotni uzatish imkoniyatini o‘rganadi.

 

Математиканинг эҳтимоллик нуқтаи назаридан туриб, ахборот масалаларини, оптимал кодлаш масалаларини кўриб чиқадиган бўлими; реал муҳитларда ахборотни узатиш имкониятини ўрганади.

O'zbek

Теория информации

Раздел математики, рассматривающий вопросы информации с вероятностных позиций; вопросы оптимального кодирования; изучает возможность передачи информации в реальных средах

Русский

information theory

information theory

English
ARTSavtomatlashtirilgan chetki radiolokatsion qurilma
O'zbek
ARTSавтоматизированное оконечное радиолокационное устройство
Русский
ARTSAutomated Radar Terminal System
English

ommaviy xizmat ko‘rsatish nazariyasi

       оммавий хизмат кўрсатиш назарияси

Tasodifiy jarayonlar nazariyasining, talab va xizmat ko‘rsatishning tasodifiy xarakteri hisobga olingan holda turli sohalarda real xizmat ko‘rsatish modellarini o‘rganish bilan shug‘ullanadigan bo‘limi. Navbatda turish vaqtini kamaytirish, ommaviy xiz-mat ko‘rsatish nazariyasi shug‘ullanadigan asosiy masalalardan biridir. Masalan, «mijoz ‒ server» tarmog‘ida ommaviy xizmat ko‘rsatish nazariyasi, mijozlar javobni kutishga vaqtlarini yo‘qotmasliklari uchun qaysi serverni qo‘yish zarur degan savolga javob beradi.

 

Тасодифий жараёнлар назариясининг, талаб ва хизмат кўрсатишнинг тасодифий характери ҳисобга олинган ҳолда турли соҳаларда реал хизмат кўрсатиш моделларини ўрганиш билан шуғулланадиган бўлими. Навбатда туриш вақтини камайтириш, оммавий хизмат кўрсатиш назарияси шуғулланадиган асосий масалалардан биридир. Масалан, «мижоз ‒ сервер» тармоғида омма-вий хизмат кўрсатиш назарияси, мижозлар жавобни кутишга вақтларини йўқотмасликлари учун қайси серверни қўйиш зарур деган саволга жавоб беради. 

O'zbek

Теория массового обслуживания

Раздел теории случайных процессов, занимающийся изучением моделей реального обслуживания в различных областях с учетом случайного характера спроса и обслуживания. Один из основных вопросов, которым занимается теория массового обслуживания ‒ минимизация времени нахождения в очереди. Например, в сети «клиент ‒ сервер» теория массового обслуживания дает ответ на вопрос, какой сервер необходимо поставить, чтобы клиенты не теряли времени на ожидание ответа.

Русский

mass service theory

mass service theory

English
ARUavtomatik kuzatuv bloki
O'zbek
ARUблок автоматического сопровождения
Русский
ARUAutomatic Range Unit
English

terabayt

       терабайт

Xotira hajmini yoki ma’lumotlar miqdorini o‘lchash birligi. 240=1099511627776 byte. Ba’zida 1 trillion Tbyte – 1012 = 1000 000 000 000 byte deb hisoblanadi. Farq salkam 10 foizni tashkil qiladi.

 

Хотира ҳажмини ёки маълумотлар миқдорини ўлчаш бирлиги. 240=1099511627776 byte. Баъзида 1 триллион Tbyte – 1012 = 1000 000 000 000 byte деб ҳисобланади. Фарқ салкам 10 фоизни ташкил қилади.

O'zbek