| ASI | асинхронный последовательный интерфейс |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASI
|
асинхронный последовательный интерфейс |
|
ASI
|
asinxron ketma-ketlikdagi interfeys |
|
ASI
|
Asynchronous Serial Interface |
| Русский | |
| ASI | Asynchronous Serial Interface |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASI
|
асинхронный последовательный интерфейс |
|
ASI
|
asinxron ketma-ketlikdagi interfeys |
|
ASI
|
Asynchronous Serial Interface |
| English | |
«Blyu-rey» texnologiyasi
«Блю-рей» технологияси
| Yozib oladigan optik disklarning eng yangi avlodi; ko‘k lazerdan foydalaniladigan va bir tomonlama bir qatlamli bolvankaga 17 GB dan 27 GB gacha yozish imkonini beradigan texnologiya. To‘qqizta eng yirik kompaniya (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp i Pioneer) tomonidan taklif qilingan, HP, Dell firmalari tomonidan qo‘llab-quvvatlangan. «Blyu-rey» texnologiyasi bo‘yicha birinchi yozish qurilmasi 2003 yilda Sony firmasi tomonidan chiqarilgan. Tashuvchiga ma’lumotlar sig‘imi darajasini oshirishga λ=405 nm, aperturasi 0,85 bo‘lgan to‘q qizil-ko‘k lazerdan foydalanish hisobiga erishiladi. Tashuvchilar diametri 120 mm bo‘lgan standart disklarni o‘zida ifodalaydi, himoya qatlamining qalinligi 0,1 mm.
Ёзиб оладиган оптик дискларнинг энг янги авло-ди; кўк лазердан фойдаланиладиган ва бир томонлама бир қатламли болванкага 17 GB дан 27 GB гача ёзиш имконини берадиган техноло-гия. Тўққизта энг йирик компания (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer) томонидан таклиф қилинган, HP, Dell фирмалари томонидан қўллаб-қувватланган. «Блю-рей» технологияси бўйича биринчи ёзиш қурилмаси 2003 йилда Sony фирмаси томонидан чиқарилган. Ташувчига маълу-мотлар сиғими даражасини оширишга λ=405 nm, апертураси 0,85 бўлган тўқ қизил-кўк лазердан фойдаланиш ҳисобига эришилади. Ташувчилар диаметри 120 mm бўлган стандарт дискларни ўзида ифодалайди, ҳимоя қатламининг қалинлиги 0,1 mm.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология «Блю-рей»
|
Новейшее поколение записываемых оптических дисков; технология, использующая синий лазер и позволяющая записывать от 17 до 27 Gbyte на одностороннюю однослойную болванку. Предложена девятью крупнейшими компаниями (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer), поддержана фирмами HP, Dell. Первое устройство записи по технологии Blu-Ray уже выпущено фирмой Sony в 2003г. Повышение уровня ёмкости данных на носитель достигается за счёт применения пурпурно-синего лазера с λ=405 nm и апертурой 0,85. Носители представляют собой стандартные диски диаметром 120mm, толщина защитного слоя 0,1 mm.
|
|
Blu-Ray technolgy
|
Blu-Ray technolgy
|
| O'zbek | |
Технология «Блю-рей»
| Новейшее поколение записываемых оптических дисков; технология, использующая синий лазер и позволяющая записывать от 17 до 27 Gbyte на одностороннюю однослойную болванку. Предложена девятью крупнейшими компаниями (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer), поддержана фирмами HP, Dell. Первое устройство записи по технологии Blu-Ray уже выпущено фирмой Sony в 2003г. Повышение уровня ёмкости данных на носитель достигается за счёт применения пурпурно-синего лазера с λ=405 nm и апертурой 0,85. Носители представляют собой стандартные диски диаметром 120mm, толщина защитного слоя 0,1 mm.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология «Блю-рей»
|
Новейшее поколение записываемых оптических дисков; технология, использующая синий лазер и позволяющая записывать от 17 до 27 Gbyte на одностороннюю однослойную болванку. Предложена девятью крупнейшими компаниями (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer), поддержана фирмами HP, Dell. Первое устройство записи по технологии Blu-Ray уже выпущено фирмой Sony в 2003г. Повышение уровня ёмкости данных на носитель достигается за счёт применения пурпурно-синего лазера с λ=405 nm и апертурой 0,85. Носители представляют собой стандартные диски диаметром 120mm, толщина защитного слоя 0,1 mm.
|
|
«Blyu-rey» texnologiyasi
«Блю-рей» технологияси
|
Yozib oladigan optik disklarning eng yangi avlodi; ko‘k lazerdan foydalaniladigan va bir tomonlama bir qatlamli bolvankaga 17 GB dan 27 GB gacha yozish imkonini beradigan texnologiya. To‘qqizta eng yirik kompaniya (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp i Pioneer) tomonidan taklif qilingan, HP, Dell firmalari tomonidan qo‘llab-quvvatlangan. «Blyu-rey» texnologiyasi bo‘yicha birinchi yozish qurilmasi 2003 yilda Sony firmasi tomonidan chiqarilgan. Tashuvchiga ma’lumotlar sig‘imi darajasini oshirishga λ=405 nm, aperturasi 0,85 bo‘lgan to‘q qizil-ko‘k lazerdan foydalanish hisobiga erishiladi. Tashuvchilar diametri 120 mm bo‘lgan standart disklarni o‘zida ifodalaydi, himoya qatlamining qalinligi 0,1 mm.
Ёзиб оладиган оптик дискларнинг энг янги авло-ди; кўк лазердан фойдаланиладиган ва бир томонлама бир қатламли болванкага 17 GB дан 27 GB гача ёзиш имконини берадиган техноло-гия. Тўққизта энг йирик компания (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer) томонидан таклиф қилинган, HP, Dell фирмалари томонидан қўллаб-қувватланган. «Блю-рей» технологияси бўйича биринчи ёзиш қурилмаси 2003 йилда Sony фирмаси томонидан чиқарилган. Ташувчига маълу-мотлар сиғими даражасини оширишга λ=405 nm, апертураси 0,85 бўлган тўқ қизил-кўк лазердан фойдаланиш ҳисобига эришилади. Ташувчилар диаметри 120 mm бўлган стандарт дискларни ўзида ифодалайди, ҳимоя қатламининг қалинлиги 0,1 mm.
|
|
Blu-Ray technolgy
|
Blu-Ray technolgy
|
| Русский | |
Blu-Ray technolgy
| Blu-Ray technolgy
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология «Блю-рей»
|
Новейшее поколение записываемых оптических дисков; технология, использующая синий лазер и позволяющая записывать от 17 до 27 Gbyte на одностороннюю однослойную болванку. Предложена девятью крупнейшими компаниями (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer), поддержана фирмами HP, Dell. Первое устройство записи по технологии Blu-Ray уже выпущено фирмой Sony в 2003г. Повышение уровня ёмкости данных на носитель достигается за счёт применения пурпурно-синего лазера с λ=405 nm и апертурой 0,85. Носители представляют собой стандартные диски диаметром 120mm, толщина защитного слоя 0,1 mm.
|
|
«Blyu-rey» texnologiyasi
«Блю-рей» технологияси
|
Yozib oladigan optik disklarning eng yangi avlodi; ko‘k lazerdan foydalaniladigan va bir tomonlama bir qatlamli bolvankaga 17 GB dan 27 GB gacha yozish imkonini beradigan texnologiya. To‘qqizta eng yirik kompaniya (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp i Pioneer) tomonidan taklif qilingan, HP, Dell firmalari tomonidan qo‘llab-quvvatlangan. «Blyu-rey» texnologiyasi bo‘yicha birinchi yozish qurilmasi 2003 yilda Sony firmasi tomonidan chiqarilgan. Tashuvchiga ma’lumotlar sig‘imi darajasini oshirishga λ=405 nm, aperturasi 0,85 bo‘lgan to‘q qizil-ko‘k lazerdan foydalanish hisobiga erishiladi. Tashuvchilar diametri 120 mm bo‘lgan standart disklarni o‘zida ifodalaydi, himoya qatlamining qalinligi 0,1 mm.
Ёзиб оладиган оптик дискларнинг энг янги авло-ди; кўк лазердан фойдаланиладиган ва бир томонлама бир қатламли болванкага 17 GB дан 27 GB гача ёзиш имконини берадиган техноло-гия. Тўққизта энг йирик компания (Sony, Matsushita, Samsung, LG, Philips, Thomson, Hitachi, Sharp и Pioneer) томонидан таклиф қилинган, HP, Dell фирмалари томонидан қўллаб-қувватланган. «Блю-рей» технологияси бўйича биринчи ёзиш қурилмаси 2003 йилда Sony фирмаси томонидан чиқарилган. Ташувчига маълу-мотлар сиғими даражасини оширишга λ=405 nm, апертураси 0,85 бўлган тўқ қизил-кўк лазердан фойдаланиш ҳисобига эришилади. Ташувчилар диаметри 120 mm бўлган стандарт дискларни ўзида ифодалайди, ҳимоя қатламининг қалинлиги 0,1 mm.
|
|
Blu-Ray technolgy
|
Blu-Ray technolgy
|
| English | |
| ASIC | ma’lum ilovalarni tezda bajarish uchun ishlab chiqilgan maxsuslashtirilgan integral cxema |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASIC
|
специализированная интегральная схема, разработанная для быстрого выполнения определенных приложений |
|
ASIC
|
Application Specific Integrated Circuit |
| O'zbek | |
| ASIC | специализированная интегральная схема, разработанная для быстрого выполнения определенных приложений |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASIC
|
специализированная интегральная схема, разработанная для быстрого выполнения определенных приложений |
|
ASIC
|
ma’lum ilovalarni tezda bajarish uchun ishlab chiqilgan maxsuslashtirilgan integral cxema |
|
ASIC
|
Application Specific Integrated Circuit |
| Русский | |
| ASIC | Application Specific Integrated Circuit |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASIC
|
специализированная интегральная схема, разработанная для быстрого выполнения определенных приложений |
|
ASIC
|
ma’lum ilovalarni tezda bajarish uchun ishlab chiqilgan maxsuslashtirilgan integral cxema |
|
ASIC
|
Application Specific Integrated Circuit |
| English | |
NSP texnologiyasi
NSP технологияси
| Markaziy protsessordan foydalanishning yangi texnologiyasi, ba’zi qo‘shimcha platalarsiz multi-media tizimlari qo‘llanilishini ta’minlaydi. Texnologiya Intel korporatsiyasi tomonidan ishlab chiqilgan, takt chastotasi 75 MHz dan kam bo‘lmagan Pentium protsessorlariga asoslanadi; audio va videosignallar qayta ishlanishi ta’minlanadigan maxsus dasturiy ta’minot talab etiladi. NSP texnologiyasining ishlab chiqilishi shaxsiy kompyuterning yangi arxitekturasi paydo bo‘lishiga olib kelishi kerak. Texnologiyaning nomi inglizcha Native Signal Processing – signallarni tabiiy qayta ishlash so‘zlaridan olingan.
Марказий процессордан фойдаланишнинг янги технологияси, баъзи қўшимча платаларсиз мультимедиа тизимлари қўлланилишини таъминлай-ди. Технология Intel корпорацияси томонидан ишлаб чиқилган, такт частотаси 75 MHz дан кам бўлмаган Pentium процессорларига асосланади; аудио ва видеосигналлар қайта ишланиши таъ-минланадиган махсус дастурий таъминот талаб этилади. NSP технологиясининг ишлаб чиқили-ши шахсий компьютернинг янги архитектураси пайдо бўлишига олиб келиши керак. Технологиянинг номи инглизча Native Signal Processing – сигналларни табиий қайта ишлаш сўзларидан олинган.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология NSP
|
Новая технология использования центрального процессора, обеспечивает поддержку систем мультимедиа без некоторых дополнительных плат. Технология разработана корпорацией Intel и базируется на процессорах Pentium, с тактовой частотой не меньше 75 MHz; требует специального программного обеспечения, поддерживающего обработку аудио- и видеосигналов. Разработка технологии NSP должна привести к появлению новой архитектуры персонального компьютера. От англ. Native Signal Processing – естест-венная обработка сигналов.
|
|
technology NSP
|
technology NSP
|
| O'zbek | |
Технология NSP
| Новая технология использования центрального процессора, обеспечивает поддержку систем мультимедиа без некоторых дополнительных плат. Технология разработана корпорацией Intel и базируется на процессорах Pentium, с тактовой частотой не меньше 75 MHz; требует специального программного обеспечения, поддерживающего обработку аудио- и видеосигналов. Разработка технологии NSP должна привести к появлению новой архитектуры персонального компьютера. От англ. Native Signal Processing – естест-венная обработка сигналов.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология NSP
|
Новая технология использования центрального процессора, обеспечивает поддержку систем мультимедиа без некоторых дополнительных плат. Технология разработана корпорацией Intel и базируется на процессорах Pentium, с тактовой частотой не меньше 75 MHz; требует специального программного обеспечения, поддерживающего обработку аудио- и видеосигналов. Разработка технологии NSP должна привести к появлению новой архитектуры персонального компьютера. От англ. Native Signal Processing – естест-венная обработка сигналов.
|
|
NSP texnologiyasi
NSP технологияси
|
Markaziy protsessordan foydalanishning yangi texnologiyasi, ba’zi qo‘shimcha platalarsiz multi-media tizimlari qo‘llanilishini ta’minlaydi. Texnologiya Intel korporatsiyasi tomonidan ishlab chiqilgan, takt chastotasi 75 MHz dan kam bo‘lmagan Pentium protsessorlariga asoslanadi; audio va videosignallar qayta ishlanishi ta’minlanadigan maxsus dasturiy ta’minot talab etiladi. NSP texnologiyasining ishlab chiqilishi shaxsiy kompyuterning yangi arxitekturasi paydo bo‘lishiga olib kelishi kerak. Texnologiyaning nomi inglizcha Native Signal Processing – signallarni tabiiy qayta ishlash so‘zlaridan olingan.
Марказий процессордан фойдаланишнинг янги технологияси, баъзи қўшимча платаларсиз мультимедиа тизимлари қўлланилишини таъминлай-ди. Технология Intel корпорацияси томонидан ишлаб чиқилган, такт частотаси 75 MHz дан кам бўлмаган Pentium процессорларига асосланади; аудио ва видеосигналлар қайта ишланиши таъ-минланадиган махсус дастурий таъминот талаб этилади. NSP технологиясининг ишлаб чиқили-ши шахсий компьютернинг янги архитектураси пайдо бўлишига олиб келиши керак. Технологиянинг номи инглизча Native Signal Processing – сигналларни табиий қайта ишлаш сўзларидан олинган.
|
|
technology NSP
|
technology NSP
|
| Русский | |
technology NSP
| technology NSP
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология NSP
|
Новая технология использования центрального процессора, обеспечивает поддержку систем мультимедиа без некоторых дополнительных плат. Технология разработана корпорацией Intel и базируется на процессорах Pentium, с тактовой частотой не меньше 75 MHz; требует специального программного обеспечения, поддерживающего обработку аудио- и видеосигналов. Разработка технологии NSP должна привести к появлению новой архитектуры персонального компьютера. От англ. Native Signal Processing – естест-венная обработка сигналов.
|
|
NSP texnologiyasi
NSP технологияси
|
Markaziy protsessordan foydalanishning yangi texnologiyasi, ba’zi qo‘shimcha platalarsiz multi-media tizimlari qo‘llanilishini ta’minlaydi. Texnologiya Intel korporatsiyasi tomonidan ishlab chiqilgan, takt chastotasi 75 MHz dan kam bo‘lmagan Pentium protsessorlariga asoslanadi; audio va videosignallar qayta ishlanishi ta’minlanadigan maxsus dasturiy ta’minot talab etiladi. NSP texnologiyasining ishlab chiqilishi shaxsiy kompyuterning yangi arxitekturasi paydo bo‘lishiga olib kelishi kerak. Texnologiyaning nomi inglizcha Native Signal Processing – signallarni tabiiy qayta ishlash so‘zlaridan olingan.
Марказий процессордан фойдаланишнинг янги технологияси, баъзи қўшимча платаларсиз мультимедиа тизимлари қўлланилишини таъминлай-ди. Технология Intel корпорацияси томонидан ишлаб чиқилган, такт частотаси 75 MHz дан кам бўлмаган Pentium процессорларига асосланади; аудио ва видеосигналлар қайта ишланиши таъ-минланадиган махсус дастурий таъминот талаб этилади. NSP технологиясининг ишлаб чиқили-ши шахсий компьютернинг янги архитектураси пайдо бўлишига олиб келиши керак. Технологиянинг номи инглизча Native Signal Processing – сигналларни табиий қайта ишлаш сўзларидан олинган.
|
|
technology NSP
|
technology NSP
|
| English | |
| ASN | abstrakt sintaksisni tavsiflovchi belgilash tizimi |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASN
|
система обозначений для описания абстрактного синтаксиса |
|
ASN
|
Abstract Syntax Notation |
| O'zbek | |
| ASN | система обозначений для описания абстрактного синтаксиса |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASN
|
система обозначений для описания абстрактного синтаксиса |
|
ASN
|
abstrakt sintaksisni tavsiflovchi belgilash tizimi |
|
ASN
|
Abstract Syntax Notation |
| Русский | |
| ASN | Abstract Syntax Notation |
|
1_Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС (Словарь сокращений по телекоммуникациям для БОС)
|
|
|
|
|
ASN
|
система обозначений для описания абстрактного синтаксиса |
|
ASN
|
abstrakt sintaksisni tavsiflovchi belgilash tizimi |
|
ASN
|
Abstract Syntax Notation |
| English | |
OLE texnologiyasi
OLE технологияси
| Bir ilova tomonidan tuzilgan obyektni, elektron jadval yoki matn redaktorining fayli kabi boshqa bir ilova tomonidan tuzilgan hujjatga kiritish orqali, ilovalarning ma’lumotlardan birgalikda foydalanish va almashinish usuli. Obyektni qabul qiladigan hujjat mijoz, yetkazib beradigani server deb ataladi. OLE (Object Linking and Embedding – obyektni bog‘lash va ulash) texnologiyasi Microsoft korporatsiyasi tomonidan ishlab chiqilgan va Windows muhitida ishlaydi.
Бир илова томонидан тузилган объектни, элек-трон жадвал ёки матн редакторининг файли каби бошқа бир илова томонидан тузилган ҳужжатга киритиш орқали, иловаларнинг маълумотлардан биргаликда фойдаланиш ва алмашиниш усули. Объектни қабул қиладиган ҳужжат мижоз, етка-зиб берадигани сервер деб аталади. OLE (Object Linking and Embedding – объектни боғлаш ва улаш) технологияси Microsoft корпорацияси томонидан ишлаб чиқилган ва Windows муҳитида ишлайди.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология OLE
|
Способ обмена и совместного использования данных приложениями посредством вставки объекта, созданного одним приложением, в документ, созданный другим приложением, такой как электронная таблица или файл текстового редактора. Документ, принимающий объект, называется клиентом, а поставляющий – сервером. Технология OLE (Object Linking and Embedding – связывание и включение объекта) разработана корпорацией Microsoft и работает в среде Windows
|
|
object linking and embedding technology
|
object linking and embedding technology
|
| O'zbek | |
Технология OLE
| Способ обмена и совместного использования данных приложениями посредством вставки объекта, созданного одним приложением, в документ, созданный другим приложением, такой как электронная таблица или файл текстового редактора. Документ, принимающий объект, называется клиентом, а поставляющий – сервером. Технология OLE (Object Linking and Embedding – связывание и включение объекта) разработана корпорацией Microsoft и работает в среде Windows
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология OLE
|
Способ обмена и совместного использования данных приложениями посредством вставки объекта, созданного одним приложением, в документ, созданный другим приложением, такой как электронная таблица или файл текстового редактора. Документ, принимающий объект, называется клиентом, а поставляющий – сервером. Технология OLE (Object Linking and Embedding – связывание и включение объекта) разработана корпорацией Microsoft и работает в среде Windows
|
|
OLE texnologiyasi
OLE технологияси
|
Bir ilova tomonidan tuzilgan obyektni, elektron jadval yoki matn redaktorining fayli kabi boshqa bir ilova tomonidan tuzilgan hujjatga kiritish orqali, ilovalarning ma’lumotlardan birgalikda foydalanish va almashinish usuli. Obyektni qabul qiladigan hujjat mijoz, yetkazib beradigani server deb ataladi. OLE (Object Linking and Embedding – obyektni bog‘lash va ulash) texnologiyasi Microsoft korporatsiyasi tomonidan ishlab chiqilgan va Windows muhitida ishlaydi.
Бир илова томонидан тузилган объектни, элек-трон жадвал ёки матн редакторининг файли каби бошқа бир илова томонидан тузилган ҳужжатга киритиш орқали, иловаларнинг маълумотлардан биргаликда фойдаланиш ва алмашиниш усули. Объектни қабул қиладиган ҳужжат мижоз, етка-зиб берадигани сервер деб аталади. OLE (Object Linking and Embedding – объектни боғлаш ва улаш) технологияси Microsoft корпорацияси томонидан ишлаб чиқилган ва Windows муҳитида ишлайди.
|
|
object linking and embedding technology
|
object linking and embedding technology
|
| Русский | |
object linking and embedding technology
| object linking and embedding technology
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Технология OLE
|
Способ обмена и совместного использования данных приложениями посредством вставки объекта, созданного одним приложением, в документ, созданный другим приложением, такой как электронная таблица или файл текстового редактора. Документ, принимающий объект, называется клиентом, а поставляющий – сервером. Технология OLE (Object Linking and Embedding – связывание и включение объекта) разработана корпорацией Microsoft и работает в среде Windows
|
|
OLE texnologiyasi
OLE технологияси
|
Bir ilova tomonidan tuzilgan obyektni, elektron jadval yoki matn redaktorining fayli kabi boshqa bir ilova tomonidan tuzilgan hujjatga kiritish orqali, ilovalarning ma’lumotlardan birgalikda foydalanish va almashinish usuli. Obyektni qabul qiladigan hujjat mijoz, yetkazib beradigani server deb ataladi. OLE (Object Linking and Embedding – obyektni bog‘lash va ulash) texnologiyasi Microsoft korporatsiyasi tomonidan ishlab chiqilgan va Windows muhitida ishlaydi.
Бир илова томонидан тузилган объектни, элек-трон жадвал ёки матн редакторининг файли каби бошқа бир илова томонидан тузилган ҳужжатга киритиш орқали, иловаларнинг маълумотлардан биргаликда фойдаланиш ва алмашиниш усули. Объектни қабул қиладиган ҳужжат мижоз, етка-зиб берадигани сервер деб аталади. OLE (Object Linking and Embedding – объектни боғлаш ва улаш) технологияси Microsoft корпорацияси томонидан ишлаб чиқилган ва Windows муҳитида ишлайди.
|
|
object linking and embedding technology
|
object linking and embedding technology
|
| English | |
ma’lumotlarni turlarga bo‘lish
маълумотларни турларга
| Ma’lumotlarni, ularning qiymat sohalari va ular ishtirok etadigan operatsiyalar bo‘yicha tasniflash. Ma’lumotlar, ular qayta ishlanadigan tizimlarda o‘zgaruvchilar va konstantalar ko‘rinishida, shuningdek, ifodalar va funksiyalar ko‘rinishidagi ularning birikmasi shaklida taqdim etiladi. Ma’lu-motlarni turlarga bo‘lish o‘zgaruvchilar va konstan-talar, tegishlicha, ifodalar va funksiyalar kiradigan klassni belgilaydi. Dasturlash tillarida ma’lumotlar turlarini aniqlash, dasturlashda xatolarni kamaytirish va talab qilinadigan xotirani minimallashtirish maq-sadida amalga oshiriladi. Ma’lumotlar turlari oddiy va tarkibli (murakkab) bo‘ladi. Oddiy ma’lumot-larga, masalan, butun sonlar, haqiqiy sonlar; tarkibiy ma’lumotlarga massivlar, fayllar kiradi. Ba’zi dastur-lash tillarida ma’lumotlar turi foydalanuvchi tomoni-dan belgilanishi mumkin.
Маълумотларни, уларнинг қиймат соҳалари ва улар иштирок этадиган операциялар бўйича тас-нифлаш. Маълумотлар, улар қайта ишланадиган тизимларда ўзгарувчилар ва константалар кўринишида, шунингдек, ифодалар ва функциялар кўринишидаги уларнинг бирикмаси шаклида тақдим этилади. Маълумотларни турларга бўлиш ўзгарувчилар ва константалар, тегишлича, ифода-лар ва функциялар кирадиган классни белгилай-ди. Дастурлаш тилларида маълумотлар турларини аниқлаш, дастурлашда хатоларни камайтириш ва талаб қилинадиган хотирани минималлаш-тириш мақсадида амалга оширилади. Маълумот-лар турлари оддий ва таркибли (мураккаб) бўла-ди. Оддий маълумотларга, масалан, бутун сонлар, ҳақиқий сонлар; таркибий маълумотларга мас-сивлар, файллар киради. Баъзи дастурлаш тилларида маълумотлар тури фойдаланувчи томонидан белгиланиши мумкин.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Типизация данных
|
Классификация данных по области их значения и операциям, в которых они участвуют. Данные представляются в системах, их обрабатывающих, в виде переменных и констант, а также их сочетаний в виде выражений и функций. Типизация данных устанавливает класс, к которому относятся переменные и константы и, соответственно, выражения и функции. Определение типов данных в языках программирования производится для уменьшения ошибок при программировании и минимизации требуемой памяти. Типы данных бывают простые и составные (сложные). К прос-тым относятся, например, целые, действительные числа; к составным – массивы, файлы. В некоторых языках программирования возможно определение типа данных пользователем.
|
|
data typing
|
data typing
|
| O'zbek | |
Типизация данных
| Классификация данных по области их значения и операциям, в которых они участвуют. Данные представляются в системах, их обрабатывающих, в виде переменных и констант, а также их сочетаний в виде выражений и функций. Типизация данных устанавливает класс, к которому относятся переменные и константы и, соответственно, выражения и функции. Определение типов данных в языках программирования производится для уменьшения ошибок при программировании и минимизации требуемой памяти. Типы данных бывают простые и составные (сложные). К прос-тым относятся, например, целые, действительные числа; к составным – массивы, файлы. В некоторых языках программирования возможно определение типа данных пользователем.
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Типизация данных
|
Классификация данных по области их значения и операциям, в которых они участвуют. Данные представляются в системах, их обрабатывающих, в виде переменных и констант, а также их сочетаний в виде выражений и функций. Типизация данных устанавливает класс, к которому относятся переменные и константы и, соответственно, выражения и функции. Определение типов данных в языках программирования производится для уменьшения ошибок при программировании и минимизации требуемой памяти. Типы данных бывают простые и составные (сложные). К прос-тым относятся, например, целые, действительные числа; к составным – массивы, файлы. В некоторых языках программирования возможно определение типа данных пользователем.
|
|
ma’lumotlarni turlarga bo‘lish
маълумотларни турларга
|
Ma’lumotlarni, ularning qiymat sohalari va ular ishtirok etadigan operatsiyalar bo‘yicha tasniflash. Ma’lumotlar, ular qayta ishlanadigan tizimlarda o‘zgaruvchilar va konstantalar ko‘rinishida, shuningdek, ifodalar va funksiyalar ko‘rinishidagi ularning birikmasi shaklida taqdim etiladi. Ma’lu-motlarni turlarga bo‘lish o‘zgaruvchilar va konstan-talar, tegishlicha, ifodalar va funksiyalar kiradigan klassni belgilaydi. Dasturlash tillarida ma’lumotlar turlarini aniqlash, dasturlashda xatolarni kamaytirish va talab qilinadigan xotirani minimallashtirish maq-sadida amalga oshiriladi. Ma’lumotlar turlari oddiy va tarkibli (murakkab) bo‘ladi. Oddiy ma’lumot-larga, masalan, butun sonlar, haqiqiy sonlar; tarkibiy ma’lumotlarga massivlar, fayllar kiradi. Ba’zi dastur-lash tillarida ma’lumotlar turi foydalanuvchi tomoni-dan belgilanishi mumkin.
Маълумотларни, уларнинг қиймат соҳалари ва улар иштирок этадиган операциялар бўйича тас-нифлаш. Маълумотлар, улар қайта ишланадиган тизимларда ўзгарувчилар ва константалар кўринишида, шунингдек, ифодалар ва функциялар кўринишидаги уларнинг бирикмаси шаклида тақдим этилади. Маълумотларни турларга бўлиш ўзгарувчилар ва константалар, тегишлича, ифода-лар ва функциялар кирадиган классни белгилай-ди. Дастурлаш тилларида маълумотлар турларини аниқлаш, дастурлашда хатоларни камайтириш ва талаб қилинадиган хотирани минималлаш-тириш мақсадида амалга оширилади. Маълумот-лар турлари оддий ва таркибли (мураккаб) бўла-ди. Оддий маълумотларга, масалан, бутун сонлар, ҳақиқий сонлар; таркибий маълумотларга мас-сивлар, файллар киради. Баъзи дастурлаш тилларида маълумотлар тури фойдаланувчи томонидан белгиланиши мумкин.
|
|
data typing
|
data typing
|
| Русский | |
data typing
| data typing
|
|
толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям (толковый словарь терминов по современным компьютерным технологиям)
|
|
|
|
|
Типизация данных
|
Классификация данных по области их значения и операциям, в которых они участвуют. Данные представляются в системах, их обрабатывающих, в виде переменных и констант, а также их сочетаний в виде выражений и функций. Типизация данных устанавливает класс, к которому относятся переменные и константы и, соответственно, выражения и функции. Определение типов данных в языках программирования производится для уменьшения ошибок при программировании и минимизации требуемой памяти. Типы данных бывают простые и составные (сложные). К прос-тым относятся, например, целые, действительные числа; к составным – массивы, файлы. В некоторых языках программирования возможно определение типа данных пользователем.
|
|
ma’lumotlarni turlarga bo‘lish
маълумотларни турларга
|
Ma’lumotlarni, ularning qiymat sohalari va ular ishtirok etadigan operatsiyalar bo‘yicha tasniflash. Ma’lumotlar, ular qayta ishlanadigan tizimlarda o‘zgaruvchilar va konstantalar ko‘rinishida, shuningdek, ifodalar va funksiyalar ko‘rinishidagi ularning birikmasi shaklida taqdim etiladi. Ma’lu-motlarni turlarga bo‘lish o‘zgaruvchilar va konstan-talar, tegishlicha, ifodalar va funksiyalar kiradigan klassni belgilaydi. Dasturlash tillarida ma’lumotlar turlarini aniqlash, dasturlashda xatolarni kamaytirish va talab qilinadigan xotirani minimallashtirish maq-sadida amalga oshiriladi. Ma’lumotlar turlari oddiy va tarkibli (murakkab) bo‘ladi. Oddiy ma’lumot-larga, masalan, butun sonlar, haqiqiy sonlar; tarkibiy ma’lumotlarga massivlar, fayllar kiradi. Ba’zi dastur-lash tillarida ma’lumotlar turi foydalanuvchi tomoni-dan belgilanishi mumkin.
Маълумотларни, уларнинг қиймат соҳалари ва улар иштирок этадиган операциялар бўйича тас-нифлаш. Маълумотлар, улар қайта ишланадиган тизимларда ўзгарувчилар ва константалар кўринишида, шунингдек, ифодалар ва функциялар кўринишидаги уларнинг бирикмаси шаклида тақдим этилади. Маълумотларни турларга бўлиш ўзгарувчилар ва константалар, тегишлича, ифода-лар ва функциялар кирадиган классни белгилай-ди. Дастурлаш тилларида маълумотлар турларини аниқлаш, дастурлашда хатоларни камайтириш ва талаб қилинадиган хотирани минималлаш-тириш мақсадида амалга оширилади. Маълумот-лар турлари оддий ва таркибли (мураккаб) бўла-ди. Оддий маълумотларга, масалан, бутун сонлар, ҳақиқий сонлар; таркибий маълумотларга мас-сивлар, файллар киради. Баъзи дастурлаш тилларида маълумотлар тури фойдаланувчи томонидан белгиланиши мумкин.
|
|
data typing
|
data typing
|
| English | |